Osnivanje - modernizacija: 1781-1944.

Pre više od dva veka, 1781. godine, tridesetdvogodišnji Čobei Takeda I počeo je da se bavi prodajom tradicionalnih japanskih i kineskih lekova u kvartu Osake po imenu Došomači, koji je predstavljao centar trgovine lekovima u Japanu. Njegova mala prodavnica je kupovala lekove od prodavaca naveliko, a potom ih delila na manje količine i prodavala lokalnim trgovcima lekovima i lekarima. To je bio početak današnje kompanije Takeda farmaceutske kompanije sa ograničenom odgovornošću (Takeda Pharmaceutical Company Limited)

Aprila meseca 1852. godine, Čobei III je porušio staro zdanje u jugoistočnom delu Došomačija po imenu Nakabašisuđi i izgradio novi dom i skladište. Ove građevine su trajale otprilike 75 godina dok se nije otpočelo sa gradnjom glavne poslovne zgrade 1927. godine.

1895. godine, ova kompanija je otkupila kompaniju Uchibayashi Drug Works kako bi stvorila sopstvenu fabriku u Osaki i proizvodila farmaceutske proizvode. Ova fabrika je proizvodila proizvode kao što su bizmut-subgalat (agens protiv dijareje) i kinin-hidrohlorid.

Otprilike u to vreme, Takeda je počela sa uvođenjem niza sopstvenih proizvoda. Među njima su bili Calmotin®( sedativ), Novoroform®(anelgetik) i Lodinon®(D-glukoza za injekcije). Takeda je stalno širila svoje farmaceutsko poslovanje i čak počela da izvozi u SAD, Rusiju i Kinu.

 

Nedugo nakon pokretanja farmaceutske firme, osnovano je odeljenje za testiranje. Istraživačko odeljenje koje je istraživalo i razvijalo nove farmaceutske proizvode, takođe je osnovano 1915. godine. Sistem &istraživanja i razvoja koji je formiran tokom ovog perioda postao je osnova koja je dovela do rasta kompanije Takeda.

Pored toga što su skraćene strehe i proširene ulice u Došomačiju, postavljeni su i drveni pločnici.

Pored toga što su skraćene strehe i proširene ulice u Došomačiju, postavljeni su i drveni pločnici.

Oko 1922. godine (kompanija je na levom uglu Nakabašisuđija)
Sa slike Kakusabe Kasumimure (crtež ulice sa dućanima)

Kompanija se inkorporisala kao Chobei Takeda & Co, Ltd., sa kapitalom od 5,3 miliona jena, a predsednik joj je bio Čobei Takeda V. Kompanija je prešla put od firme koju je posedovao pojedinac do savremene korporativne organizacije koja je u sebi sadržala &istraživanje i razvoj, proizvodnju i marketing. Kompanija je 1943. godine promenila ime u Takeda Pharmaceutical Industries, Ltd. (njeno ime na engleskom je promenjeno u Takeda Chemical Industries, Ltd. 1961. godine).

Takeda Pharmaceutical Company se spojila sa kompanijom Chobei Takeda & Co. Ltd 1925. godine, i postala glavna fabrika farmaceutskog odeljenja.

Ovaj vrt je sakupljao, gajio i koristio bilje i druge biljke lekovitih svojstava iz celog sveta. Trenutno se u vrtu nalazi više od 2.882 vrste biljaka, uključujući tu i 104 ugrožene vrste.

*Osnovan kao „Kjoto Takeda vrt bilja.“ Ovo ime se 1945 godine promenilo u „Eksperimantalni Kjoto vrt“ i ponovo preimenovalo u sadašnji naziv 1994.

Ovaj institut je duže od 60 godina posvećen očuvanju mikroorganizama koji pomažu u istraživanju. Danas je u službi istraživačke fondacije posvećene napretku nauke o mikrobima.

Chobei Takeda IV nam het voortouw onder andere geneesmiddelenhandelaren door zijn aandacht op de westerse geneeskunde te richten. Hij vormde een coöperatieve unie voor de aankoop van westerse geneesmiddelen in Yokohama en begon transacties met buitenlandse handelsbedrijven. De westerse geneesmiddelen die toen werden geïmporteerd bestonden uit kinine, een middel tegen malaria en fenol, een middel tegen cholera.

Rond 1895 begon Takeda met rechtstreekse invoer uit Groot-Brittannië, de VS, Duitsland, Spanje en andere landen en in 1907 verkreeg het bedrijf exclusieve verkooprechten in Japan voor producten van de Duitse firma Bayer. Op die manier heeft het bedrijf dat begon als een winkel die ouderwetse Japanse en Chinese geneesmiddelen verkocht zijn assortiment van westerse geneesmiddelen gestaag uitgebreid en vervolgens zijn basisoriëntatie verschoven naar de westerse geneeskunde.

"Shokogigei Naniwa no Sakigake" (Kakinuki Yosuke-publicatie, Osaka, 1882)